Mapiranje sistema pravnih lekova i sankcija koje su predviđene antidiskriminacionim zakonodavstvom u Srbiji

Zakon o zabrani diskriminacije Republike Srbije

Zakon o zabrani diskriminacije je najvažniji i najširi propis Republike Srbije koji suzbija diskriminaciju. On određuje definicije različitih oblika diskriminacije, zaštićene osnove diskriminacije, obim zaštite, kazne i specijalizovane institucije.

 1. Osnove zaštićene od diskriminacije:

Zakon pokriva vrlo širok spektar osnova po kojima je diskriminacija zabranjena. Pored obimnog spiska, zakon ima i otvorenu klauzulu koja obuhvata „druga lična svojstva“. Ovo je spisak:

Starost, invaliditet, rodna pripadnost, rodni identitet, rasna pripadnost,, boja kože, nacionalna pripadnost ili etničko poreklo, seksualna orijentacija, verska ili politička uverenja, imovinsko stanje, rođenje, jezik, genetske osobenosti, zdravstveno stanje, prethodna ubeđenja, izgled, državljanstvo, preci, bračno i porodično stanje, članstvo u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama, kao i druga stvarna, odnosno pretpostavljena svojstva.

Neke od ovih osnova zakon detaljnije obrađuje u  Članovima 18, i 20 do 27.

2. Tipovi i oblici diskriminacije

Diskriminacija postoji u različitim oblicima i tipovima, a nekada je i prikrivena. Zakon navodi sedam osnovnih tipova koje treba razlikovati:

Neposredna diskriminacija Neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. (vidi član 6).

Posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, stavlja u nepovoljniji položaj aktom, radnjom ili propuštanjem koje je prividno zasnovano na načelu jednakosti i zabrane diskriminacije, osim ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja jesu primerena i nužna. (vidi član 7).

Povreda načela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, neopravdano uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje. (vidi član 8).

Zabrana pozivanja na odgovornost (Viktimizacija)

Diskriminacija postoji ako se prema licu ili grupi lica neopravdano postupa lošije nego što se postupa ili bi se postupalo prema drugima, isključivo ili uglavnom zbog toga što su tražili, odnosno nameravaju da traže zaštitu od diskriminacije ili zbog toga što su ponudili ili nameravaju da ponude dokaze o diskriminatorskom postupanju. (vidi član 9)

Udruživanje radi vršenja diskriminacije

Zabranjeno je udruživanje radi vršenja diskriminacije, odnosno delovanje organizacija ili grupa koje je usmereno na kršenje ustavom, pravilima međunarodnog prava i zakonom zajamčenih sloboda i prava ili na izazivanje nacionalne, rasne, verske i druge mržnje, razdora ili netrpeljivosti. (vidi član 10).

Govor mržnje

Zabranjeno je izražavanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva, u javnim glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola i na drugi način. (vidi član 11).

Uznemiravanje i ponižavajuće postupanje

Zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. (vidi član 12).

Otežavajuće okolnosti

Zakon prepoznaje da su neki oblici ili postupci diskriminacije teži od drugih i navodi teške oblike (vidi član 13):

Izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti, propagiranje ili vršenje diskriminacije od strane organa javne vlasti i u postupcima pred organima javne vlasti, propagiranje diskriminacije putem javnih glasila su navedeni kao takva dela. Takođe i međunarodno zabranjena teška krivična dela: ropstvo, trgovina ljudima, aparthejd, genocid, etničko čišćenje i njihovo propagiranje smatraju se posebno teškim oblikom diskriminacije.

Višestruka diskriminacija, diskriminacija lica po osnovu dva ili više ličnih svojstava (kao na primer Muslimanke, Romi, obojene lezbejke…). Ukrštena diskriminacija je oblik višestruke diskriminacije u kojem je razlika u postupanju zasnovana na jedinstvenoj kombinaciji  dva ili više ličnih svojstava koja odražavaju poseban niz stereotipa ili predrasuda (n.p. starije žene, stariji muškarci, obojeni muškarci).

Učestalost i trajanje diskriminatorne situacije se uzimaju u obzir. Ukoliko je diskriminacija izvršena više puta (ponovljena diskriminacija) ili koja se čini u dužem vremenskom periodu (produžena diskriminacija), smatra se teškom.

Diskriminacija koja dovodi do teških posledica po diskriminisanog, takođe se smatra otežavajućom okolnošću, pogotovo ukoliko je počinjena sa krivičnim delom.

3. Posebne mere

Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju. Ovo je važan izuzetak jer omogućava primenu posebnih i specifičnih mera podrške za osobe koja pripadaju grupama koje su u prošlosti trpele diskriminaciju koja se nastavlja, kao što su žene, Romi, osobe s invaliditetom, stariji radnici,…(vidi član 14)

4. Obim zaštite od diskriminacije

Zakon pokriva širok spektar oblasti i okolnosti u kojima je diskriminacija zabranjena. To su:

Državna uprava i sudovi (vidi član 15)

Zakon osigurava da svako ima pravo na jednak pristup i jednaku zaštitu svojih prava pred sudovima i organima javne vlasti.

Oblast rada i radnog mesta (vidi član 16)

  • Pristup zapošljavanju.
  • Jednaki uslovi svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti

Pružanje javnih usluga (vidi član 17)

Zabranjena diskriminacija u ovoj oblasti može da bude:

  • odbijanje pružanja usluge po osnovu ličnog svojstva,
  • traženje ispunjenja uslova za pružanje usluge koji se ne traže od drugih lica ili grupe lica,
  • neopravdano omogućavanje prvenstva drugom licu ili grupi lica u pružanju usluga

Korišćenje javnih objekata

  • objekti u oblasti obrazovanja,
  • objekti u kojima se nalaze sedišta organa javne vlasti,
  • objekti u oblasti zdravstva,
  • objekti u oblasti socijalne zaštite,
  • objekti u oblasti kulture,
  • objekti u oblasti sporta,
  • objekti u oblasti turizma,
  • objekti koji se koriste za zaštitu životne sredine,
  • objekti koji se koriste za zaštitu od elementarnih nepogoda i slično.

Korišćenje javnih površina

Zakon garantuje jednak pristup javnim površinama kao što su parkovi, trgovi, ulice, pešački prelazi i druge javne saobraćajnice i slično.

Oblast obrazovanja i stručnog osposobljavanja (vidi član 19):

  • Jednako pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje
  • Jednako pravo na stručno osposobljavanje,
  • Zabranjeno je otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu,
  • Zabranjeno je otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave,
  • Zabranjeno je razvrstavati učenike po ličnom svojstvu.

6. Sudska zaštita

Zakon žrtvi diskriminacije pruža širok spektar tužbi u postupcima sa ciljem zaštite, kao i sa ciljem odštete (vidi član 43). Žrtva može da izabere da od suda traži da:

  • zabrani izvršenje radnje od koje preti diskriminacija, zabrani dalje vršenje radnje diskriminacije, odnosno zabrani ponavljanje radnje diskriminacije (da spreči i da prekine diskriminaciju);
  • utvrdi da je tuženi diskriminatorski postupao prema tužiocu ili drugome (da ustanovi da je diskriminacija izvršena);
  • naredi optuženom izvršenje radnje radi uklanjanja posledica diskriminatorskog postupanja;
  • naredi optuženom da nadoknadi materijalnu i nematerijalnu štetu;
  • objavi presudu koju je doneo povodom neke od tužbi.

Pored toga, mnoga dela diskriminacije su takođe i krivična dela koja su kažnjiva zakonom – obično novčanom kaznom između 5.000 i 100.000 dinara (vidi članove 50 do 60).